О књизи: 2006 / Реч „биомеханика“ значи „кретање живог бића“. Гледамо са изненађењем и одушевљењем како галебови који лете иза крме брода падају као камење и у лету грабе комаде хлеба које им путници бацају. Одушевљавају нас лагани и истовремено снажни покрети коња у галопу, и грациозне облине тела змије која пузи. Али у поређењу са животињама, човек је много савршеније јединствено створење по разноврсности, сложености и прецизности покрета. Чак су и антички мислиоци покушавали да открију тајну кретања живих бића. Прве радове на овим просторима написао је Аристотел (384-322. п. н. е.), који се интересовао за обрасце кретања копнених животиња и људи. Проблеми биомеханике заокупљали су римског лекара Галена (131-201 нове ере), Леонарда да Винчија (1452-1519), Ђованија Борелија (1608-1679), Галилејевог ученика и аутора прве књиге о биомеханици „О покретима животиња“, објављеној 1679. Природа покрета и механизам за њихово контролисање заокупили су многе домаће научнике: И. М. Сеченов (1829-1905), И. П. Павлов (1849-1936), П. Ф. Лесгафт (1837-1930), А. А. Ухтомски (1875-1942). Али праву револуцију у биомеханици направио је Николај Александрович Бернштајн. Он не само да је створио теорију о моторичкој активности животиња и људи, већ је и претворио у оруђе за разумевање функционисања мозга. Године 1996. свет је прославио 100. годишњицу рођења Н. А. Бернстеина, творца модерне биомеханике - проучавања моторичке активности људи и животиња. Овом датуму били су посвећени научни скупови у САД и Немачкој. Међународној конференцији на Универзитету Пенсилваније (САД) учествовало је 200 специјалиста из САД, Немачке и Јапана. Рус В. П. Зинченко је направио презентацију „Традиције Н. А. Бернстеина у проучавању контроле покрета“. Овако је описано у „Књизи лутања” Игора Хубермана: „На обе ове конференције био је његов ученик, кога су млади научници гледали издалека с поштовањем зачуђено, шапућући један другом сасвим јасно: „Познавао га је током свог живота, ово је фантастично!“ Само Русија, чини се, још увек не може да схвати да је у њој рођен и живео, за време свог живота, потиснут и непризнат геније, чије су идеје одавно прихваћене на свим универзитетима света као класичне“. Писац И. Губерман познат је по својој склоности ка гротескном и шокантном, али у овом случају у његовим речима постоји искрена горчина. Заиста, у Русији, домовини Н. А. Бернстеина, годишњица научника није званично прослављена само је часопис „Теорија и пракса физичке културе“, намењен прилично уском кругу специјалиста, у потпуности посветио један од својих бројева. Невероватна личност овог човека и његов огроман допринос светској науци заслужују много више пажње.